Ivana Zagorac

Le renouveau de la pensée de Fritz Jahr semble arriver au bon moment. Au cours de son essor rapide, la bioéthique a réussi à prendre différentes formes, mais aussi à voir sa principale intention se réduire et devenir hyperspécialisée dans ses aspects théoriques et pratiques. La pensée de Fritz Jahr, résumée dans son impératif bioéthique, nous incite à appréhender à nouveau tant l’intention fondamentale de la bioéthique que le domaine de son objet. C’est pourquoi cette étude se concentrera sur l’impératif bioéthique de Jahr, ses points de départ, sa construction et ses implications, dans un double objectif : explorer la pensée originale de Jahr, puis tenter d’appréhender son message dans le cadre du discours contemporain relatif à la bioéthique, notamment la bioéthique intégrative. Ce dernier point n’a été qu’esquissé, laissant place à un éventuel développement. Enfin, le texte revient sur la Déclaration de Rijeka, document qui représente la tentative d’une transformation conceptuelle et méthodologique de la bioéthique contemporaine dans le contexte de la pensée de Jahr

Razlika između prikaza vrhunskog sportaša nekad i danas možda se najbolje ocrtava u točki susreta kiborg-teorije i studija o sportu. Rekonceptualizacija pojma ‘sportaš’ u tome se smislu otvara kao pomak od ‘prirodnoga’ ka ‘umjetnom’. Tijekom ljudske povijesti vrhunski sportaši uvijek su bili doživljavani kao na određeni način ‘ne-prirodni’ i slavljeni kao heroji koji su nadvladali granice svojih prirodnih tijela. Današnji sportski događaji privlače više gledatelja nego ikada ranije, a oštra konkurencija podiže i same standarde i kriterije natjecanja. Sportovi koji privlače mase gledatelja već su odavno predstave ‘nakaza’; gledateljima na stadionima ili pred televizorom u udobnosti njihovih domova gotovo je nemoguće zamisliti da bi i sami ikad mogli postići tako super-mišićavo tijelo sa super-brzim refleksima. Staromodni krv, znoj i suze još su uvijek negdje prisutni, iako inkorporirani u napredna dostignuća moderne tehno-kulture. Mnoštvo pitanja koja proizlaze iz takve perspektive pronašla su svoje mjesto za raspravu u relativno novom pluriperspektivnom pristupu izazovima biotehnološkog doba – bioetici. Bioetika nudi platformu za dijalog o bitnim pitanjima današnjice, dijalog koji nadrasta disciplinarne, stručne, historijske i kulturološke pozicije. Takav diskurs suočava se, međutim, sa pluralizmom u pristupima kao i metodološkim barijerama te pretpostavlja stvaranje odgovarajuće teorijske podloge. Ovaj rad će izdvojiti samo neke problemske točke koje u području sporta plastično ocrtavaju nedostatnosti postojećih monoperspektivno orijentiranih koncepcija. U tome smislu, naglasit će se samo neki simptomi koji ukazuju na dezorijentiranost svakodnevnog življenja, a koji se na osoben način prikazuju u sportu: krhkost etičkih pozicija sadržanih u konceptima »duha sporta« i fair playa u sučeljavanju sa znanstveno-tehničkim napretkom, objektivacija tijela, te porast interesa za aktivnostima visokog rizika. U ovome radu navedena obilježja razumijevaju se kao znakovi potrebe za nadilaženjem redukcionističkih i monoperspektivnih pristupa, donedavno dominantnih, a koje osobit bioetički pristup ima mogućnosti nadići

Igra kao sveprisutna aktivnost ispod površine krije izrazitu kompleksnost i nedohvatnost. Definicije se uglavnom iscrpljuju u tumačenjima svrhovitosti i uporabnosti igre i subjeka igre za ostvarenje određenih ciljeva. Nesumnjiva važnost igre svoje mjesto pronalazi u mnogim razmišljanjima o čovjeku, no iz pokušaja definiranja izlazi kao zatvoreni sistem koji svoju važnost gubi odrastanjem. Ovim radom nastojat će se dotaknuti pitanja bitnih odrednica igre s posebnim osvrtom na tendenciju ograničavanja igre na aktivnost primjenjenu djetinjstvu. U pokušaju prikaza konstitutivnih elemenata igre potražit će se oslonac za tvrdnju o igri kao fenomenu koji nas prati tijekom cijeloga života.Game as an omni-present activity hides an exceptional complexity and unattainability below its surface. Its definitions are mostly exhausted in interpreting the purpose and the use of both games and the subject of games for the fulfilment of certain goals. An unquestionable importance of games lies in countless reflections about man, but attempts to define games make them become closed systems that lose their importance by growing up. This paper attempts to touch on the questions of the important features of games with special emphasis on the tendency to limit games to activities appropriate to childhood. In trying to disclose the constitutive elements of games, a foothold is sought in the statement of games as phenomena that follow us throughout the course of our lives